Техничке карактеристике аутомобила Volkswagen Transporter

Волксваген Транспортер је минибус или комерцијални комби немачког произвођача «Volkswagen», базиран на платформи «T platform», који је прошао шест генерација и своју историју вуче из далеке 1950. године. Прве три генерације још нису именоване «Transporter», али је имао име «Volkswagen Type 2» (Т1, Т2 и Т3). Данас се на његовој шасији производе и пикапи, миниванови, кампери, кабине са платформом и друге ређе опције. На прве три генерације, мотор је био смештен позади са погоном на задње точкове, затим је мотор инсталиран напред са погоном на предње точкове или погоном на сва четири точка. То је најпродаванији комби у историји и произведено је више од 12 милиона возила током 70+ година историје.

Главни конкуренти и другови Транспортера данас су Цитроен Јумпи, Фиат Таленто, Форд Трансит, Хиундаи иЛоад, Mercedes-Benz Vito/Viano, Nissan NV300, Opel Vivaro, Peugeot Expert, Renault Trafic, Toyota Hiace, Toyota ProAce.

Type 2 - T1 (1950–1967)

По први пут идеја о стварању малог комерцијалног комбија појавила се 1947. године, када је Холанђанин Бен Пон видео у фабрици у Волфсбургу аутомобил дизајниран за вожњу по фабрици и превоз малих терета. Направљен је на основу малог аутомобила «VW Beetle» и задње возачево седиште. Идеја о стварању комерцијалног комбија изгледала је обећавајуће, пошто је послератна Европа била тешко уништена и било би потребно много камиона да се она обнови. Производни модел са предњим возачем представљен је у новембру 1949. године.

Прва генерација минибуса појавила се у марту 1950. до краја 1967. године. Аутомобил је имао шофершајбну подељену на два сегмента, па је добио надимак «Splitscreen», «Splittie» I «Microbus». До 1956. године производња је била у фабрици у Волфсбургу, а након тога је пребачена у потпуно нову фабрику у Хановеру. У Бразилу се ова генерација производила до 1975. године. Током прве године произведено је више од 9 хиљада аутомобила. Опције каросерије биле су следеће - комби са четири или петоро врата, минибус, комби са високим кровом, пикап са двоје или троје врата, кампер и други. Задњи мотор са погоном на задње точкове. Дужина аутомобила била је 4280 мм, ширина 1750 мм, висина 1920 мм, међуосовинско растојање 2400 мм и тежина празног возила од 890 кг.

У моторе су уграђени само бензински четвороцилиндрични са супротним цилиндрима и ваздушно хлађење, монтирани у задњем делу аутомобила. Прво је био мотор од 1,1 литара (1131 цм³) са капацитетом од 24 кс, 1953. његова запремина је повећана на 1,2 литра (1192 цм³) 30 КС, која је 1955. повећана на 41 КС. повећањем степена компресије. 1963. године појавио се 1,5-литарски мотор (1493 цм³) 52 к.с. Мењач је био само механички четворостепени.

Type 2 - T2 (1967–1979)

У августу 1967. године појавила се друга генерација комбија «Type 2». Модели пре 1971. који се често називају Т2а (Early Bay), и модели после 1972 - Т2б (Late Bay). Карактеристично ветробранско стакло подељено на два дела постало је чврсто. Уграђени електрични систем је унапређен са 6 волти на 12 волти. Спољне димензије аутомобила су постале веће и постало је теже. Дужина каросерије је била 4505 мм, ширина 1720 мм, висина 1940-2040 мм, међуосовинско растојање 2400 мм и тежина празног возила од 1105 кг. Каросерије су биле следеће - комби, минибус, утоварна платформа, камион с равном платформом, кампер и специјална возила за општинске потребе.

Мотори су такође били уграђени само на бензин са супротним цилиндрима и ваздушним хлађењем. У почетку је мотор био 1,6 литара (1584 цм³) 48/50 КС, а након 1972. је проширен простор мотора, што је омогућило уградњу већих мотора од 1,7 литара (1679 цм³) 66 кс, 1,8 литара (1796 цм³) 68 к.с. и 2,0 литара (1970 цм³) 71 к.с. Модели од 1975. године почели су да се опремају електронским убризгавањем горива «Bosch L-Jetronic». Мењач је у почетку био некадашњи петостепени мануелни, а од 1973. године постао је доступан и тростепени аутоматски мењач.

Године 1972. извршили су мање промене у изгледу каросерије и почели да уграђују бранике од профила, што је повећало безбедност у судару.

Type 2 - T3 (1979–1992)

Трећа генерација почела је да се производи у мају 1979. године. Почео је да се продаје под разним именима широм света − «Transporter» I «Caravelle» В Европа, «Microbus» у Африци, «Vanagon» у обе Америке. Скупштина је спроведена у Немачкој и Африци, а од 1990. год «T3» почео да се сакупља у Јужној Африци. Аутомобил је постао још већи, тежи и угаонији од претходне генерације. Његова дужина је почела да буде 4569 мм, ширина 1844 мм, висина 1928-2085 мм, међуосовинско растојање 2461 мм и тежина празног возила од 1395 кг. Типови каросерије били су минибус, комби, камион с равном платформом са једном или двоструком кабином, кампер и градски превоз.

Током производње аутомобила, на њега је уграђено много различитих модела бензинских мотора. Од 1979. до 1983. инсталирали су боксер моторе са ваздушним хлађењем претходне генерације запремине 1,6 литара (1584 цм³, ЦТ, 50 к.с.) и 2,0 литара (1970 цм³, ЦУ/ЦВ 70 к.с.) са карбуратором или убризгавањем горива. Од 1983. године уграђени су само 1,9-литарски водено хлађени боксер бензински мотори (1913 цм³, ДХ (83 к.с.), DF (59 к.с.), DG (79 к.с.), EY (55 к.с.), GW (89 к.с.)) и 2,1 литара (2109 цм³, МВ (95 к.с.), SS (90 к.с.), DJ (112 к.с.)) како са карбураторима тако и са убризгавањем горива. Јануара 1991. почели су да се уграђују петоцилиндрични редни мотори «Audi» 2,3 литара (АФУ, 122 КС), 2,5 литара (ААИ, 136 кс) и 2,6 литара (АДВ, 136 к.с.).

Такође, први пут су на овај модел почели да се уграђују 1,6-литарски дизел четвороцилиндрични мотори (1588 цм³, ЦС, 50 к.с.), 1,6 литара (1588 цм³, ЈКС, турбо, 70 к.с.) и 1,7 литара (1715 цм³, 57 к.с.). Мењач је био четворостепени и петостепени мануелни, као и тростепени аутоматски. Погон је био на задњим точковима, производња модела са погоном на сва четири точка «Syncro» почела је крајем 1984.

За разлику од свог претходника, аутомобил је имао модерне комфорне опције, као што су клима уређај, серво управљач, браве на вратима и електрични ретровизори и неке друге.

Transporter T4 (1990–2003)

Ово је први Волксваген комби са предњим мотором и погоном на предње точкове са именом «Transporter». Продаје се у САД и Канади под именом «EuroVan». Идеја да се направи комби на погон појавила се касних 1970-их због његове прилично успешне употребе у путничким аутомобилима. Није јасно зашто је донета одлука о ослобађању «Т3» са задњим мотором и погоном. Димензије аутомобила су наставиле да расту и дужина је почела да буде 4707 мм, ширина 1840 мм, висина 1940 мм, међуосовинско растојање 2920 мм и тежина празног возила од 1660 кг. Постојала је варијанта минивана са продуженим међуосовинским растојањем од 3320 мм и дужином каросерије од 5107 мм. Постојао је и комби са вишом висином крова од 2430 мм. Опције каросерије биле су - миниван / комби са четири, пет или шест врата, камионет са теретном платформом и једноструком или двоструком кабином, кампер са четири врата.

Бензински мотори су у почетку имали две опције, све у линији од 2,0 литара (1968 цм³, ААЦ, SOHC 8в, I4, 84к.с.) и 2,5 литара (2461 цм³, ААР / АЦУ, SOHC 10в, И5, 112 к.с.). Потоњи је замењен 1997. мотором од 2,5 литара (2461 цм³, АЕТ/АПЛ/АВТ, SOHC 10в, И5, 115 к.с.). 1996. године појавио се 2,8-литарски ВР6 шестоцилиндрични мотор (2792 цм³, АЕС, DOHC 12в, ВР6, 140 л. Витх), који је 2000. године замењен са 2,8 литара (2792 цм³, АЕС, DOHC 24в, ВР6, 204 л. Витх). Због овог мотора је 1996. године морао да се уради озбиљан фејслифт да би овај мотор уклопио. Тако је постојао модел са издуженим носом.

Дизел мотори са индиректним убризгавањем имали су следеће карактеристике - 1,9 литара (1896 цм³, 1 Кс, SOHC 8в, I4, 61 к.с.), 1,9 литара (1896 цм³, АБЛ, SOHC 8в, I4, турбо, 68 к.с.. са.), 2,4 литара (2370 цм³, АЈА/ААБ, SOHC 10в, И5, 75/78 к.с.). Дизел мотори са директним убризгавањем и турбо пуњењем (TDI) постојале су три модификације, све редни петоцилиндрични са запремином од 2,5 литара (2461 цм³, АЈТ/АII, SOHC 10в, И5, 88 к.с.), 2,5 литара (2461 цм³, АЦВ/АУФ/АИЦ/АКСЛ, SOHC 10в, И5, 102 к.с.) и 2,5 литара (2461 цм³, АХИ/АКСГ, SOHC 10в, И5, 151 к.с.).

Мењач је био петостепени мануелни или четворостепени аутоматски.

Transporter T5 (2003–2015)

Производња пете генерације легендарног комерцијалног комбија са бројем «Т5» почела је у априлу 2003. Под именима се продавао миниван за превоз људи «Caravelle» I «Multivan», и јавио се кампер «California». Димензије каросерије су се поново повећале и дужина је износила 4890 мм, ширина 1904 мм, висина 1935-2176 мм, међуосовинско растојање 3000 мм и тежина празног возила од 1895 кг. Произведени су и модели са продуженим међуосовинским растојањем од 3400 мм, док је дужина каросерије износила 5920 мм. Облик каросерије био је следећи - комби комби, камионет са једноструком или дуплом кабином, минибус, утоварна платформа, кампер и комунална специјална возила. Носивост аутомобила варира од 800 до 1400 кг, запремина товарног простора је од 5,8 до 9,3 м³. Скуп је одржан у Немачкој, Пољској и Русији.

Бензински мотори су инсталирали следеће запремине и карактеристике - 2,0 литара (1984 цм³, АКСА, I4, 116 к.с.), 2,0 литара (1984 цм³, ЦЈКБ/ЦЈКА, I4, ТСИ турбо, 150/204 кс. са.) и 3,2 литра (3189 цм³, БДЛ/ БКК, ВР6, 230/235 к.с.). Дизел мотори су били следећих параметара - 1,9 литара (1896 цм³, АКСЦ/АКСБ/БРР/БРС, I4, 86/105/84/102 к.с.) и 2,5 литара (2461 цм³, АКСД/БНЗ/АКСЕ/БПЦ, И5, 130/174 к.с.), После 2009. године појавили су се дизел мотори од 2,0 литара (1968 цм³, ЕА189, I4, 84/102/114/140/180 к.с.). Мењач је био пето- или шестостепени мануелни, као и шесто- или седмостепени аутоматски (DSG).

У септембру 2009. објавили су ажурирану линију пете генерације Транспортера. Ажурирани дизел и бензински мотори, уклоњен је бензински ВР6 запремине 3,2 литра. Аутомобил је добио много опција које су раније биле доступне само на скупим седанима, као што је мењач са двоструким квачилом (DSG), надзор мртвог угла, надзор притиска у гумама, биксенонски фарови, дневна светла, задње камере, екран осетљив на додир и друго.

Безбедност аутомобила је тестиран 2008. и 2013. године од стране Европског комитета «EuroNCAP», погледајте резултате у табелама испод.

Transporter T6 (2015– данас _ у.)

Шеста генерација, која је почела да се производи 2015. године, више је личила на дубок рестилизовање него на смену генерација. Хауба, предњи браници, браници, фарови, задња светла и врата пртљажника претрпели су спољне промене. Унутра је промењен волан, инструмент табла, помоћни и забавни системи, а побољшана је и изолација буке и вешање. Спољне димензије и опције каросерије су остале исте.

Бензински мотори су остали практично непромењени, док су дизел мотори замењени са 2,0 литара (1968 цм³, ЕА288, I4, 84/102/114/150/199/204 к.с.) и сингле и твин турбо.

У 2019. години извршено је још једно ажурирање модела. Решетка и фарови су замењени ужим. Мотори надограђени да би испунили стандард емисије «Euro 6». Са електромеханичким серво управљачем, постале су доступне функције као што су помоћ при паркирању, задржавање траке и помоћ при вожњи уназад.

Transporter Т6, камион

Transporter Т6, задње поглед

Transporter Т6, ентеријер